ŠEĆERNA REPA
Primenjuje se trokratno posle nicanja useva i korova:
+ Prvo tretiranje treba izvršiti u dozi od 2 l/ha posle nicanja useva kada je šećerna repa u fazi kotiledonih listova (faza 10 BBCH skale), a većina korova u fazi kotiledonih listova do prva dva razvijena lista
+ Drugo tretiranje izvršiti 7-10 dana posle prvog tretmana u dozi od 2 l/ha
+ Treće tretiranje treba izvršiti 7-10 dana posle drugog tretmana u dozi od 2 l/ha
Utrošak vode je 200-400 l/ha.
+ njivski vijušac (Polygonum convolvulus)
+ tarčužak obični (Capsella bursa-pastoris)
+ tatula obična (Datura stramonium)
+ lubeničarka njivska (Hibiscus trionum)
+ bulka obična (Papaver rhoeas)
+ pomoćnica obična (Solanum nigrum)
+ mišjakinja obična (Stellaria media)
+ stisnuša kravlja (Thlaspi arvense)
+ čestoslavica pršljenasta (Veronica hederifolia)
+ ljubičica poljska (Viola arvensis)
+ ambrozija pelenasta (Ambrosia artemisiifolia)
+ pepeljuga obična (Chenopodium album)
+ poponac njivski (Convolvulus arvensis)
Tretiranje se izvodi na temperaturama vazduha koje ne prelaze 22°C i kada nije jaka sunčeva svetlost (kasno posle podne).
Ne sme se koristiti na slabo humoznim zemljištima (<1% humusa) i na jako humoznim zemljištima (>5% humusa).
U slučaju preoravanja ili prevremenog skidanja useva, na tretiranim površinama može se ponovo sejati šećerna repa.
U jesen iste godine na tretiranim površinama mogu se sejati strna žita, ukoliko se nije zakasnilo sa primenom (najkasnije do maja).
